NASTAVAK KRUŠEVIČKE AVANTURE

Kao što sam i rekao prošli put, avantura nije bila kompletna jer nismo našli izvor koji smo tražili. To je bio dovoljan razlog da se vratimo u Kruševicu i ovog vikenda i pokušamo da završimo započeto.

Ekipi se ovaj put pridružila i Bojana, tako da smo nas četvoro autom krenuli iz Lazarevca sunčanog nedeljnog popodneva oko 13 časova. I sami pretpostavljate da smo svratili do jednog marketa i snabdeli se hranom i pićem za celodnevno druženje (market nećemo imenovati bar dok ne odluče da nas sponzorišu makar sa nekoliko piva).

Polazna tačka pešačke ture je opet bilo Stenovo imanje odakle smo krenuli nešto pre 14 časova.

Put je mnogo zarastao u odnosu na prošli vikend

Put nas je ponovo vodio živopisnim predelima...pored kuća...kroz šumu...preko livada....

ovu kuću čuvaju dva jednoroga bez rogova....uobičajeni motiv u šumadijskoj mitologiji

zato se i zove Šumadija

Naravno, u šumi uvek ima i čime da se utoli glad....samo treba dobro otvoriti oči.

još neki dan i biće idealna

Razni mirisi su takođe izraženi.

Bagrem, u našem narodu poznat kao Robinia pseudoacacia

Posle otprilike 3 km smo čuli žubor vode.....izgledalo je nestvarno da smo već stigli do Onjega.

prilazak velikom kamenom platou

Ne samo da smo stigli do Onjega, nego smo došli i do samog izvora mineralne vode koji smo tražili i prošli put. Voda izvire iz stene i potrebno je samo isprazniti rupu punu mineralne vode, da bi ista mogla da se napuni ponovo svežom, pitkom vodom. Nakon toga je samo potrebno zahvatiti vodu nekom posudom....u ovom slučaju flašom.

Voda je stvarno pitka, možete mi verovati na reč

Kad smo već stigli na naše odredište, bilo bi šteta ne ovekovečiti to jednom grupnom fotografijom.

selfie spontan, koliko se moglo

Kad smo već tu, bilo je šteta ne iskoristiti priliku i prošetati malo Onjegom...kako levom, tako i desnom obalom....a pomalo i rekom.

reka Onjeg

ostaci stare vodenice

Vaš cenjeni skriboman nije bio jedini koji se bavio fotografijom ovde.

nastajanje remek dela

Naravno, iskoristili smo prilku za još jedan spontani selfie.

trava sa desne strane je dokaz spontanosti

A gde je jedan selfie, tu je i drugi.

just chillin'

Bilo je vreme i za povratak na polazište. Usled iscrpljenosti i pojačanog osećaja gladi, preskočili smo posetu kruševičkom visu koji neki od nas nisu posetili prošli put.

Po povratku u bazu, u 17 časova, odmah se pristupilo spremanju večere.....

ništa bez domaćih kobasica

Na večeri nam se ponovo pridružio i Veljko, koga ste upoznali u prethodnom postu.

ovaj put smo bili bolje pripremljeni za večeru

I dok je sunce polako zalazilo nad Kruševicom, približio se i kraj naše avanture....

pogled od Stenove kuće

Sa mrakom došao je i trenutak da se oprostimo od Kruševice, bar za ovaj put. Ko zna...možda se uskoro vratimo...ima toliko toga za videti. Sve u svemu, bio je to idealan kraj jednog prelepog dana u fenomenalnom društvu.

SUBOTNJE POPODNE U KRUŠEVICI

Evo napokon i prvog posta na ovom blogu. Za ovaj post mogu da zahvalim prijatelju Stenu (koji je inače rodom iz Kruševice), koji me je pozvao da sa njegovom devojkom Ivanom i njim napravimo jednu pešačku turupo Kruševici. Planirali smo da sa nama na pešačenje pođe još nekoliko ljudi, ali oni su nažalost bili sprečeni.....tako da je u avanturu pošlo samo nas troje.

Selo Kruševica se nalazi u Šumadiji, na nekih 16-17 km od Lazarevca, u pravcu Aranđelovca. Poznata je po izvoru mineralne vode i po izletištu na vrhu brda - kruševičkom visu.

Subota je osvanula sunčana i topla. Iz Lazarevca smo autom krenuli oko 13 časova (kasni polazak je bio posledica prethodne noći - ali nećemo sada o tome), usput svratili do jednog marketa i kupili sve što nam je potrebno za kasnije roštiljanje. Ipak, nijedna avantura nije kompletna bez obilnog obroka na kraju. Kada smo stigli na Stenovo imanje, videlo se da će ovo biti jedan lep dan u prirodi.

jedan detalj sa Stenovog imanja

Na pešačenje smo krenuli oko 14:30....i to ka kruševičkom visu.

šumska staza

Na samom visu su se mogli videti tragovi proslave prvomajskog uranka, ali to je ipak bolje ne prikazati. Na samom vrhu se nalazi spomenik partizanima poginulim u II svetskom ratu, a koji je podignut 1954. godine.
Inače, kod spomenika se 7.jula svake godine održava pravi seoski vašar....pa ako vas put nanese, slobodno svratite.

spomenik na kruševičkom visu

Odatle se pruža i fantastičan pogled na obližnje planine.

autor bloga objašnjava koje se planine vide

Nakon kruševičkog visa smo počeli da se spuštamo ka reci Onjeg....u potrazi za jednim od izvora moneralne vode.

put kroz šumu

Posle nešto manje od sat vremena pešačenja smo stigli do Onjega.

Nismo bili sigurni gde se tačno nalazi izvor koji smo tražili....pa smo krenuli nizvodno od mesta gde smo izašli na reku.

ovde se može videti koliko je bistra voda

Nakon skoro sat vremena bezuspešnog traženja, Sten je pozvao jednog prijatelja da ga pita za tačnu lokaciju izvora...ispostavilo se da je izvor uzvodno od mesta gde smo se spustili na reku. pošto je već bilo kasno da se vratimo tamo, rešili smo da krenemo nazad a da potragu za izvorom ostavimo za neki drugi put.

Po povratku Stenovoj kući, već smo bili toliko gladni da smo jedva čekali da se raspali roštilj.

vaš skriboman u ulozi kuvara

eliksir za obnavljanje energije

Na večeri nam se pridružio i Stenov prijatelj Veljko

Možda avantura nije bila kompetna imajući u vidu da nismo našli izvor, ali je uživanje bilo kompletno. Ko zna, možda je i bolje što do izvora nismo stigli....eto razloga da se sve ovo ponovi.