Evo napokon i mene sa novim postom posle dugo vremena. Moram priznati da je pauza bila duža nego što sam očekivao, ali izdešavalo se mnogo toga što će u velikoj meri uticati na pisanje ovog bloga. Za početak, učlanio sam se u planinarsko društvo. Pored mnogih pogodnosti za mene, poput organizovanih akcija, biće lepše i svima vama jer će i postova biti više.
Prva akcija na koju sam krenuo sa novim društvom (da napomenem da je u pitanju PD "Vis" iz Lazarevca) je uspon na Kablar, celodnevna subotnja avantura.
Kablar je planina u zapadnoj (neko bi rekao i centralnoj) Srbiji, 15 km zapadno od Čačka. Visoka je 889 m. Sa obližnjom planinom Ovčar čini čuvenu ovčarsko-kablarsku klisuru kroz koju protiče Zapadna Morava. Poznata je po brojnim manastirima koji datiraju još iz srednjeg veka.
 |
| Jedan od putokaza |
Iz Lazarevca smo krenuli rano. Skup je bio zakazan ispred prostorija društva u 5:30, i nas sedamnaestoro je već oko 5:45 krenulo u pravcu ibarske magistrale i dalje ka Čačku. Od meni poznatih, tu su bili Bojana i Sloba Jovičić sa suprugom. Što se ostalih tiče, pred nama je ceo dan za upoznavanje. Treba napomenuti da su vođe puta bile Jelena i Ljilja.
 |
| Franki travel, zvanični prevoznik (bar danas) društva |
Prvu pauzu smo imali već na Rudniku, gde smo popili jutarnju kafu i malo se osvežili. Tu smo se sreli i sa ostalima iz naše ekipe, koji su na ovaj put krenuli autom.
 |
| Rudnički breg, jedan od retkih lokala koji rade ovako rano |
Sledeću kratku pauzu smo imali na izlasku iz Čačka. Tu smo sačekali organizatore današnje akcije, ljude iz čačanskog PD "Kablar". Pauza nije dugo trajala, svega desetak minuta.
 |
| Čekanje Čačana |
Pošto smo sačekali njihov autobus, svi zajedno smo se uputili ka Tučkovu, odakle je po planu trebalo da započnemo današnji uspon. U planu za danas su bile dve rute: duža, od 18 km, i kraća, od 10 km. U Tučkovu smo iz kombija izašli svi mi oji smo se opredelili za dužu rutu.
 |
| Tučkovo, da se ne promaši |
Ubrzo nam se pridružila i ekipa koja je došla autom.
 |
| Porodični planinari sa Jelenom |
Pošto su se okupili svi učesnici iz mnogobrojnih društava, trebalo se polako spremiti za pešačenje.
 |
| Spremni za polazak: neki sa štapovima, neki bez |
Organizator nas je upoznao sa predviđenom rutom za danas i obavestio nas da se ovom akcijom obeležava 65 godina postojanja PD "Kablar". Nakon toga, oko 8:40, smo krenuli.
 |
| Govor organizatora |
 |
| Polazak planinara |
Put nas je vodio pored obližnjih kuća i polako ka vrhu Orovice.
 |
| Za sada, još uvek na putu |
Grupa je brojala oko 200 učesnika, pa smo morali da pravimo češće pauze da sačekamo jedni druge. Prvu pauzu smo napravili već posle 2,5 km. To je ujedno bila i prilika za jednu grupnu fotografiju.
 |
| Članovi PD "Vis", kako dvonožni tako i četvoronožni |
 |
| Mimi, najmanji član naše male družine |
Staza je dalje vodila po manje pristupačnim terenima.
 |
| Na pravom smo putu |
 |
| Poput učesnika II svetskog rata (svako neka izabere sebi milije) |
 |
| Zbog konfiguracije terena svi idu u koloni jedan po jedan |
Naravno, ne treba ni pričati kakav se pogled pruža sa te visine.
 |
| Pogled sa Orovice |
Napravili smo još jednu pauzu pre nego što smo stigli na vrh Orovice. Naravno, i ovu je pauzu valjalo iskoristiti za fotografisanje.
 |
| ...a zastava se vijori... |
Nakon 15-tak minuta pauze smo nastavili ka samom vrhu.
 |
| Što smo bliži vrhu, teren je teži |
 |
| Može i na kamenu |
Orovica je inače visoka 856 m. Na vrhu smo ponovo napravili pauzu, a zatim smo počeli da se spuštamo ka Vrnčanskoj reci i dalje ka Kablaru.
 |
| Po šumama i gorama... |
Kada smo već stigli u podnožje Orovice, napravili smo pauzu i zatim nastavili mnogo opuštenije nego do sad, prateći tok reke (bolje rečeno - potoka).
 |
| Pomoć na putu |
 |
| Vrnčanska reka tj. potok |
 |
| Predah za užinu |
 |
| Šetnja kanjonom |
 |
| Mini slapovi |
Na ovom delu puta smo ponovo prolazili i pored domaćinstava.
 |
| Pčelar u akciji |
Naravno, uskoro je bilo vreme i za još jednu pauzu.
 |
| Opuštanje pred uspon |
U ovom trenutku smo bili negde na pola rute, a oko 5 km od vrha Kablara.
 |
| Ponovo pored kuća |
 |
| Da se zna da je proleće |
Oko 2 km kasnije smo naišli na selo gde smo napokon mogli da napunimo flaše svežom vodom. Naravno, tu smo napravili još jednu pauzu.
 |
| Seoska škola |
Posle paze, nastavili smo put ka vrhu, koji je u tom trenutku bio udaljen nepuna 3 km.
 |
| Svedoci nekih davnih vremena |
 |
| Poslednji uspon |
 |
| 10 minuta do vrha |
 |
| Staze za neupučene |
Napokon, posle nešto više od 6 sati od polaska iz Tučkova, stigli smo do vrha od 885 m. Odavde se pruža predivan pogled na meandre Zapadne Morave.
 |
| Zbog ovoga je vredelo popeti se |
Na vrhu smo se zadržali oko pola sata, što je dovoljno vremena za obavezno fotografisanje. Ubrzo smo krenuli ka planinarskom domu, gde je trebalo da se nađemo sa onima iz naše ekipe koji su išli kraćom rutom.
 |
| Dozvoljen prolaz konjima |
 |
| Ovde je dozvoljen prolaz i mehanizaciji |
 |
| Još jedan pogled na Zapadnu Moravu |
Ispred doma se već nalazila poveća grupa, kako planinara, tako i biciklista.
 |
| Odbor za doček |
Nijedna ovakva manifestacija ne može da se zamisli bez bogate trpeze.
 |
| Planinarski pasulj |
 |
| Planinarsko pivo |
Gde su pasulj i pivo, mora biti i muzike.
 |
| Muzika na struju |
I na samom kraju, dodeljene su prigodne zahvalnice. U ime našeg društva istu je primila Jelena kao vođa puta.
 |
| Svečani trenutak |
Ubrzo posle ovoga smo se i razišli. Naša grupa je krenula do obližnje Ovčar Banje gde smo napravili jednu kratku pauzu, a zatim smo nastavili put ka Lazarevcu. U Lazarevac smo stigli malo posle 20h, više od 14 sati posle jutrošnjeg polaska.
Utisaka je mnogo i ovde sam pokušao bar neke da prenesem. Ne znam u kojoj meri sam uspeo u tome, ali biće još prilike. Sada, kada sam upoznao ovu ekipu, imam utisak da avanture nikad nisu bile bliže, takoreći iza ćoška. Unapred se radujem, a nadam se da se radujete i vi koji ćete imati priliku o svemu tome da čitate.
 |
| Društvo malo ali odabrano (photo by Milan) |
