DUGO PUTOVANJE KUĆI dan šesti: Surduk - Lazarevac

Utorak, 11. avgust. Ako ne bude većih problema, poslednji dan putovanja od Budimpešte do Lazarevca.

Društvo malo, ali odabrano

Iz Surduka smo krenuli u 8 sati, a put nas je vodio dalje preko Batajnice, Zemuna, Beograda, Obrenovca i dalje do Lazarevca. Sve u svemu preko 120 km vožnje. Da li zbog saznanja da je poslednji dan i da će sutra moći da se odmara ceo dan, ili zbog nečeg drugog, krenuli smo u žestokom tempu. Nismo se zaustavljali do Zemuna. Na ovom delu rute je i jedna od saobraćajem najopterećenijih deonica, put od Batajnice do Zemuna.

Kad smo stigli do Zemuna, sve je bilo potpuno drugačije. Napokon smo opet bili na uređenoj biciklističkoj stazi. Vozili smo zemunskim kejom do hotela "Jugoslavija", odakle nas je put dalje vodio ka novobeogradskom bloku 70 i savskom keju. Odatle smo čamcem prešli na Adu Ciganliju.

Jedini deo puta kada nismo vozili

Ada je, s obzirom na vrućinu, bila prepuna kupača. Nismo imali vremena da se zadržavamo jer nas je čekalo još dosta kilometara koje treba izvoziti.

Od Ade smo krenuli starim obrenovačkim putem i do uključenja na novi obrenovački put kod Umke, bilo je pravo zadovoljstvo voziti. Odličan put i slab saobraćaj, a sve to uz Savu. Deo od Umke do Obrenovca je ipak znatno opterećeniji saobraćajem, tako da smo se potrudili da ga što pre izvezemo. U blizini Obrenovca se nalazi prelepo izletište na samoj Savi, šuma Zabran. Već ranije smo rešili da tu napravimo jednu dužu pauzu, koju ćemo iskorisiti za ručak i odmor u najtoplijem delu dana. U Zabran smo stigli oko 13 sati, a pošto nam je do Lazarevca ostalo nešto više od 40 km vožnje, mogli smo da napravimo pauzu od nekoliko sati.

Bicikli na Savi

Posle obilnog ručka u restoranu "Savski biser" došlo je vreme i da se malo opustimo.

Znak da smo blizu kuće

Pogled prikovan za hipnotišuću reku

Potražili smo zgodno mesto u šumi pored plaže gde bi mogli da se smestimo narednih par sati.

Zgodno mesto da se prostre ćebe i malo dremne (photo by Sten)

Bilo je šteta bar noge ne skvasiti (photo by Sten)

Posle dobra 4 sata pauze, oko 17 sati smo krenuli dalje ka Lazarevcu, preko Obrenovca, Stublina, Brgula i Velikih Crljena. Usput smo napravili još samo jednu kraću pauzu (da kupimo vodu u jednoj prodavnici), i već oko 19:30 smo, posle blizu 600 km od Budimpešte, napokon stigli do konačnog odredišta.

Home sweet home

Kada sad, sa vremenske distance od nekoliko dana, razmišljam o celom putešestviju, mora se reći da je i pored manjih pehova koje možemo zanemariti, ovo bilo jedno nezaboravno iskustvo i prava avantura. Kada bih sada ponovo planirao nešto slično, jednu stvar bih promenio:  nigde ne bih rezervisao smeštaj unapred. Bilo je mesta na kojima bismo ostali možda i koji dan duže, ali je to bilo neizvodljivo jer smo unapred rezervisali sva prenoćišta. Najbolja varijanta je nositi šator, podlogu i vreću za spavanje jer usputnih kampova ima mnogo. Kome je preveliko opterećenje nošenje kamperske opreme, a i želi da spava u krevetu, dovoljan je pristup internetu i već ujutru može da se nađe smeštaj za to veče.

Na kraju, ovakvo nešto bih svima preporučio. Ne mora da bude tolika kilometraža niti vreme putovanja. Dovoljno je negde otići biciklom makar na vikend i jednostavno osetiti bar delić atmosfere koju pruža višednevna vožnja. Naravno, bitno je da je i društvo pravo.

Što se mene tiče, mislim da sam se navukao na ovaj vid putovanja. U glavi mi se već javljaju neke ideje za sledeće leto, sa povećanom kilometražom, ali o tome neki drugi put.....ima dosta vremena za razmišljanje. Do tada, na ovom blogu biće još zanimljivih stvari. Možda nevezanih za biciklizam ali svakako zanimljivih. Jedno je sigurno: ako ste u ovih nekoliko postova uživali, uživaćete i ubuduće.

DUGO PUTOVANJE KUĆI dan peti: Bačka Palanka - Surduk

Ponedeljak 10. avgust, peti dan našeg puta od Budimpešte ka Lazarevcu, dočekali smo u Bačkoj Palanci. Pošto smo se spakovali i doručkovali, oko 8 sati smo bili spremni da krenemo dalje ka Surduku. Tog dana nas je čekalo oko 95 km vožnje.

Koji put izabrati?

Da bismo izbegli neasfaltirane deonice, do Futoga smo vozili regularnim putem, a tek u Futogu smo izašli na biciklističku stazu i EuroVelo rutu. Izgleda da nismo bili jedini koji baš i ne vole neasfaltirane delove. U okolini Begeča smo sreli grupu od troje Turaka (dva muškarca i jedna žena) koji su iz Mugle u Turskoj (grad koji se nalazi u blizini našim turistima mnogo poznatijeg Marmarisa) krenuli 24. jula. Cilj im je da do 10. septembra stignu u Brisel u Belgiji. Pretpostavljam da ovo neće pročitati (mada nikad se ne zna), ali želim im da uspeju u ovom poduhvatu.

Kao što sam već rekao, u Futogu smo izašli na biciklističku stazu i vožnja do Novog Sada je bila pravo uživanje.

Uređena staza

Kad smo već u Novom Sadu, red je bio da napravimo i jedan selfi sa "đavom" u pozadini.

Novosadski selfi

Put nas je dalje vodio preko Petrovaradina ka Sremskim Karlovcima, gde smo odlučili da napravimo malo dužu pauzu.

Česma "Četiri lava" iz XVIII veka

Patrijaršijski dvor

Nakon nešto više od sat vremena pauze, bilo je vreme da krenemo dalje. Po izlasku iz Sremskih Karlovaca čekao nas je prvi (i najozbiljniji) uspon na celom putu, oko 6 km dug, do raskrsnice u Banstolu. Da nije bilo pauze u Karlovcima, ne bi baš lako izvezli ovu deonicu. U Banstolu smo skrenuli levo, ka Čortanovcima i Dunavu.Put nas je dalje vodio preko Beške i Krčedina ka Surduku. Već kod Beške smo odlučili da stanemo kod prvog restorana da ručamo, ali kao za inat većina njih ponedeljkom ne radi. Na svu sreću, ovaj deo puta ima mnogo raznovrsnih voćnjaka sa obe strane puta. Nadam se da se niko neće ljutiti što smo se poslužili nekima od njih.

Jabuke su bile najbolje

Uskoro smo, oko 16 sati, stigli i do Surduka, tačnije do pansiona "Dunavsko gnezdo". Tu smo rezervisali jedan vajat, a to zadovoljstvo nas je koštalo 950 dinara po osobi.

Poslednje prenoćište na našem putu

Spavaći deo

Spavaći deo

S obzirom da kafana u selu ne radi ponedeljkom, a nismo se na vreme najavili gazdarici Dragani za ručak, ona nam je ponudila da nam spremi večeru, ali tek oko 20 sati. Do tada smo imali bogat šljivik da utolimo glad....a i prodavnicu na nekih 1,5 km udaljenosti.

Poslužilo je do večere

Posle tuširanja i malo odmora, rešili smo da odemo do par stotina metara udaljenog Dunava.

Teci, teci Dunave....

Naravno, bilo je šteta ne skvasiti se (photo by Sten)

Ubrzo je došlo i vreme za večeru. Za 500 dinara po osobi smo dobili pastu (fusile) sa sosom od pečuraka i suvog mesa. Kuvarica je zaslužila svaku pohvalu.

Kako je počela da pada noć, tako se i nama sve više spavalo. Trebalo je leći na vreme i odmoriti se za poslednju etapu puta.

Probudili smo se u 6 sati, spakovali i u 7 sati otišli na doručak koji smo naručili prethodno veče. za 300 dinara po osobi smo dobili pitu sa sirom i kiselo mleko. Nabrali smo i malo šljiva da imamo usput. U 8 sati smo bili spremni za polazak.

Sa punom opremom i spremni za put

Čekala nas je poslednja deonica puta od oko 120 km, pored prve deonice najduža za svih 6 dana.
Put nas je vodio preko Batajnice, Zemuna, Beograda, Obrenovca (da bi izbegli ibarsku magistralu) i dalje ka Lazarevcu. O tome kako smo stigli kući, moći ćete da čitate u narednom postu....poslednjem iz serije postova o ovom našem putešestviju.

DUGO PUTOVANJE KUĆI dan četvrti: Sombor - Bačka Palanka

Putovanje četvrtog dana našeg puta, u nedelju 9. avgusta, smo počeli kasnije nego inače. Nije nam se baš lako dalo da napustimo prijatan ambijent LongTour kampa, tako da smo umesto u 8, na put krenuli u 10 sati.

Domaćin nas ispraća (photo by Ivanka Ognjanov)

Krajnja destinacija za taj dan je bila Bačka Palanka, nešto oko 75 km udaljena od Sombora. Put nas je vodio preko Srpskog Miletića, Odžaka, Deronja i dalje ka Bačkoj Palanci. Zanimljiva stvar vezana za naše putovanje kroz Srbiju je da su ljudi koje smo sretali usput uglavnom mislili da smo stranci, tako da su nas obično pozdravljali na engleskom jeziku. To je verovatno zato što nisu baš navikli na domaće ciklo turiste, a stranih ima koliko hoćete. U vezi sa tim je i anegdota iz Srpskog Miletića. Kada smo se zaustavili pored jedne česme da pijemo vodu i napunimo bidone, Sten je upitao jednog meštanina koji se tu zatekao da li je voda za piće. Zbunjeni čovek je na to konstatovao da izuzetno dobro govorimo srpski.

Pauzu nismo pravili dok nismo stigli u Deronje, ili kako meštani vole da kažu - centar sveta.

Koga zanima, može da se infornmiše koliko km ima od Deronja do ostalih metropola

Ima li deblje hladovine od zgrade mesne kancelarije? (photo by Sten)

Posle nepunih sat vremena odmora bilo je vreme da se nastavi put. Moram priznati da mi je više prijalo da sedim u hladovini nego da okrećem pedale po vrućini, ali moralo se stići u Bačku Palanku što pre i izbeći najveće vrućine.

U Palanku smo stigli oko 14 sati, a već oko 14:30 smo se smestili u hostel Palanka koji se nalazi u centru grada. Smeštaj smo platili 1000 dinara po osobi za trokrevetnu sobu sa upotrebom zajedničkog kupatila. Pošto smo bili jedini gosti hostela, može se smatrati da smo dobili sobu sa kupatilom (i to dva). Najprijatnije iznenađenje u sobi je bio klima uređaj, dok je jedina mana bio prljav pod, ali to je nešto preko čega se može preći. Što se bicikala tiče, njih smo odložili u podrum zgrade u kojoj se hostel nalazi.

Hostelska soba

Hostelska soba

Kupatilo (jedno od dva koje smo imali na raspolaganju)

Bačka Palanka je lep gradić, ali ništa posebno što već nismo videli. Ono što nas je fasciniralo je jezero Tikvara i gradska plaža na njemu.

Pogled na jezero Tikvara

Jezero je specifično i po velikom broju labudova koji borave tu.

Kradljivci bicikala

Sama plaža se nalazi između jezera i Dunava, na čijoj suprotnoj obali se nalazi hrvatski gradić Ilok.

Ilok u daljini

Pogled ka EU

Plaža u suton

Kako je počeo mrak da pada, bilo je vreme i za večeru. Pored samog jezera nalazi se čarda "Dunav" sa čije terase se pruža predivan pogled.

Pogled na jezero

Pogled na tanjir

Hladno točeno, jer kako drugačije?

Po samom dolasku u Bačku Palanku grad nije preterano obećavao, ali su jezero i plaža učinili da poželim da je ponovo posetim. Posle obilne večere, počeo je da nas stiže i umor koji je posledica vožnje po najvećem suncu. Bilo je vreme za povratak u hostel i odlazak na spavanje.

Ujutru smo ustali u 6 sati, kao i obično, i posle pakovanja i doručka, u 8 sati smo bili spremni da krenemo dalje.

Fotografisani od strane ljubazne prolaznice koja je žurila na posao

Čekalo nas je oko 95 km vožnje do Surduka, preko Novog Sada i Sremskih Karlovaca....ali to je već priča za naredni post.

Znak da smo na pravom putu

DUGO PUTOVANJE KUĆI dan treći: Baja - Sombor

Treći dan našeg puta, subota, 8. avgust je počeo kao i prethodna dva, sunčano i najavljujući vrućinu. Posle doručka u jednoj pekari bili smo spremni da napustimo Baju.

Oprošaj sa hostelom kojim baš i nismo oduševljeni

Iz Baje smo na jug, ka Mohaču, krenuli oko 8 sati. Trebalo je da pređemo oko 90 km do Sombora tog dana, a nekih 60-tak km do granice. Prvih 35 km, do Ujmohača, smo pratili EuroVelo 6 rutu uz Dunav i mogu vam reći da taj put zna da bude prilično monoton. Ujmohač se inače nalazi na suprotnoj strani Dunava u odnosu na Mohač, grad čuven po dve bitke protiv Turaka koje su tu vođene u XVI i XVII veku. Ova dva grada (ili selo i grad, ako vam je draže) su povezana trajektom. Da bi izbegli vrućinu, nismo svraćali u Mohač već smo produžili ka Hercegsantu ( ili Santovu, kako se zove na srpskom), selu na samoj granici sa Srbijom.

Znak da smo već blizu Srbije

U Hercegsanto smo stigli oko  11:30 i odlučili smo da tu napravimo pauzu. Nakon pića u jednom "kafeu" (kafe je pod navodnicima zato što je u pitanju više kiosk sa malom baštom), rešili smo da
svratimo u obližnji market i potrošimo preostale forinte. Na šta u mađarskom marketu potrošiti forinte, ako ne na kobasice i sir? Naravno kupili smo i nešto za piće....da nam se nađe. Sve u svemu, kupovina je bila uspešna i forinte potrošene.

Na granični prelaz, koji je bio jezivo pust, smo stigli oko 12:30. Nakon radoznalosti i pitanja vezanih za naš put, a kasnije i oduševljenja, kako mađarskog tako i našeg pograničnog policajca, u Srbiju smo ušli posle svega par minuta.

Trenutak kada smo ni tamo ni ovamo

Napokon u Srbiji

Nastavili smo put ka Somboru, sa izvesnim olakšanjem, ako ni zbog čega drugog a ono zbog činjenice da će svuda da te razumeju i da u svakoj prodavnici primaju dinare.

Put smo nastavili preko Bačkog Brega, Koluta, Bezdana i dalje ka Bačkom Monoštoru i Somboru.

Znak u Bezdanu

Po ulasku u Bački Monoštor dočekalo nas je iznenađenje, pravi vašar. U pitanju je bila tradicionalna manifestacija "Bodrog fest", nazvana tako po srednjevekovnom gradu Bodrogu za koji se veruje da se nalazio na prostoru današnjeg Bačkog Monoštora.

Fest, i to kakav

U okviru ove manifestacije je je održano i takmičenje u kuvanju ribljeg paprikaša "Bodroški kotlić", pa je bilo šteta ne ostati malo i ne probati. Naravno, pored ribljeg paprikaša bilo je tu još puno raznih jela.

Cena, prava sitnica

Neko ribu, neko divljač....bitno da je paprikaš tu....a i hladan jelen

Posle obilnog ručka i par sati odmora, nastavili smo put ka Somboru i biciklističkom kampu LongTour. LongTour je specifičan po dve stvari: to je kamp u centru grada (napravljen u dvorištu porodične kuće) i otvoren je isključivo za bicikliste. Prema tome, vi koji čitate ovo, ako ne vozite bicikle nemate šta da tražite tamo.

Odmah po dolasku u kamp dočekala nas je jedna familijarna atmosfera i domaćini Ivanka i Peđa. Moram da napomenem da su nam oni, još kada smo se prvi put čuli telefonom da rezervišem smeštaj, izašli u susret i dvokrevetni apartman preuredili u trokrevetni.

Kafa dobrodošlice sa domaćicom - domaćin je sa druge strane objektiva (photo by Peđa Bandin)

Spavaći deo

Ulaz u kuhinju

Mini kuhinja

Kupatilio

Ma koliko je u samom kampu prijatno, trebalo je malo izaći i u grad kada smo već tu. Od domaćina smo, naravno, dobili savete gde može dobro da se jede i koja su mesta dobra za izlazak.

Nebo nad Somborom

Skupština grada Sombora

Igra svetla

Kada je došlo vreme za večeru, po preporuci domaćina, otišli smo u restoran "Plitvice"....i nismo se pokajali.

Skriboman na večeri sa duhovima

Noć je polako padala i bilo je vreme za povratak u kamp.

Noć u gradskom parku

Mojom greškom (zaboravio sam da podesim alarm na telefonu) tu noć smo spavali duže nego što smo planirali. Umesto u 6, probudili smo se tek kada smo čuli glasove u dvorištu oko 7 sati. Trebalo je spakovati se i doručkovati, ali pre svega popiti kafu.

Jutarnja kafa sa domaćinom

Posle obilnog doručka (sećate se onih kobasica i sira iz Hercegsanta?) trebalo je  i proveriti bicikle pred polazak.

Poslednje provere pred polazak (photo by Peđa Bandin)

Još jedna zanimljivost vezana za kamp je ta da svi gosti ostavljaju svoj trag, potpisima na zidu.

Nadam se da ovo neće krečiti još puno puno godina (photo by Peđa Bandin)

Zid uspomena

Ovaj kamp bih preporučio svakom biciklisti koji se zadesi u Somboru, jer vidi se da ga, sa puno entuzijazma, vode biciklisti za bicikliste. Ne znam za ostale, ali ja ću se sigurno vratiti....makar došao autom do Sombora i poneo bicikl koji je jedina ulaznica za kamp.

Selfi sa domaćinima

Vreme je proletelo u ovako prijatnom okruženju, i za tili čas sat je označio 10 sati. Ma koliko nam bilo lepo, trebalo je krenuti i ako je moguče izbeći vrućinu. Čekalo nas je preko 70 km vožnje do sledeće destinacije - Bačke Palanke.

Ispraćaj na dalek put (photo by Ivanka Ognjanov)