Ponedeljak 10. avgust, peti dan našeg puta od Budimpešte ka Lazarevcu, dočekali smo u Bačkoj Palanci. Pošto smo se spakovali i doručkovali, oko 8 sati smo bili spremni da krenemo dalje ka Surduku. Tog dana nas je čekalo oko 95 km vožnje.
 |
| Koji put izabrati? |
Da bismo izbegli neasfaltirane deonice, do Futoga smo vozili regularnim putem, a tek u Futogu smo izašli na biciklističku stazu i EuroVelo rutu. Izgleda da nismo bili jedini koji baš i ne vole neasfaltirane delove. U okolini Begeča smo sreli grupu od troje Turaka (dva muškarca i jedna žena) koji su iz Mugle u Turskoj (grad koji se nalazi u blizini našim turistima mnogo poznatijeg Marmarisa) krenuli 24. jula. Cilj im je da do 10. septembra stignu u Brisel u Belgiji. Pretpostavljam da ovo neće pročitati (mada nikad se ne zna), ali želim im da uspeju u ovom poduhvatu.
Kao što sam već rekao, u Futogu smo izašli na biciklističku stazu i vožnja do Novog Sada je bila pravo uživanje.
 |
| Uređena staza |
Kad smo već u Novom Sadu, red je bio da napravimo i jedan selfi sa "đavom" u pozadini.
 |
| Novosadski selfi |
Put nas je dalje vodio preko Petrovaradina ka Sremskim Karlovcima, gde smo odlučili da napravimo malo dužu pauzu.
 |
| Česma "Četiri lava" iz XVIII veka |
 |
| Patrijaršijski dvor |
Nakon nešto više od sat vremena pauze, bilo je vreme da krenemo dalje. Po izlasku iz Sremskih Karlovaca čekao nas je prvi (i najozbiljniji) uspon na celom putu, oko 6 km dug, do raskrsnice u Banstolu. Da nije bilo pauze u Karlovcima, ne bi baš lako izvezli ovu deonicu. U Banstolu smo skrenuli levo, ka Čortanovcima i Dunavu.Put nas je dalje vodio preko Beške i Krčedina ka Surduku. Već kod Beške smo odlučili da stanemo kod prvog restorana da ručamo, ali kao za inat većina njih ponedeljkom ne radi. Na svu sreću, ovaj deo puta ima mnogo raznovrsnih voćnjaka sa obe strane puta. Nadam se da se niko neće ljutiti što smo se poslužili nekima od njih.
 |
| Jabuke su bile najbolje |
Uskoro smo, oko 16 sati, stigli i do Surduka, tačnije do pansiona "Dunavsko gnezdo". Tu smo rezervisali jedan vajat, a to zadovoljstvo nas je koštalo 950 dinara po osobi.
 |
| Poslednje prenoćište na našem putu |
|
 |
| Spavaći deo |
 |
| Spavaći deo |
S obzirom da kafana u selu ne radi ponedeljkom, a nismo se na vreme najavili gazdarici Dragani za ručak, ona nam je ponudila da nam spremi večeru, ali tek oko 20 sati. Do tada smo imali bogat šljivik da utolimo glad....a i prodavnicu na nekih 1,5 km udaljenosti.
 |
| Poslužilo je do večere |
Posle tuširanja i malo odmora, rešili smo da odemo do par stotina metara udaljenog Dunava.
 |
| Teci, teci Dunave.... |
 |
| Naravno, bilo je šteta ne skvasiti se (photo by Sten) |
Ubrzo je došlo i vreme za večeru. Za 500 dinara po osobi smo dobili pastu (fusile) sa sosom od pečuraka i suvog mesa. Kuvarica je zaslužila svaku pohvalu.
Kako je počela da pada noć, tako se i nama sve više spavalo. Trebalo je leći na vreme i odmoriti se za poslednju etapu puta.
Probudili smo se u 6 sati, spakovali i u 7 sati otišli na doručak koji smo naručili prethodno veče. za 300 dinara po osobi smo dobili pitu sa sirom i kiselo mleko. Nabrali smo i malo šljiva da imamo usput. U 8 sati smo bili spremni za polazak.
 |
| Sa punom opremom i spremni za put |
Čekala nas je poslednja deonica puta od oko 120 km, pored prve deonice najduža za svih 6 dana.
Put nas je vodio preko Batajnice, Zemuna, Beograda, Obrenovca (da bi izbegli ibarsku magistralu) i dalje ka Lazarevcu. O tome kako smo stigli kući, moći ćete da čitate u narednom postu....poslednjem iz serije postova o ovom našem putešestviju.
Нема коментара:
Постави коментар