Svanulo je i jutro 6. avgusta, četvrtak. Trebalo je poraniti i izvoziti oko 120 km koliko ima od Budimpešte do Harte, malog sela na jugu, gde smo planirali (a i rezervisali smeštaj) da prenoćimo te noći.
Spremni za polazak u dvorištu zgrade u kojoj smo boravili
Krenuli smo u 8 sati i upali u jutarnji špic, što je otežalo vožnju gradskim ulicama. Sve se to promenilo kad smo jednom izašli na EuroVelo 6 rutu, koju smo pratili do Beograda. Za one koji ne znaju, EuroVelo je naziv biciklističkih ruta kojima je ispresecana cela Evropa. EuroVelo 6 spaja Atlantik i Crno more, a jedan deo te rute prati tok Dunava. Put od Budimpešte do Beograda se celom svojom dužinom nalazi na ovoj ruti. Moram odmah da kažem da nije cela ruta asfaltirana, već ima i deonica koje idu zemljanim putevima, pa čak i livadama, a bili je i situacija da smo morali da silazimo sa bicikala da bi zaobišli prepreke (u vidu oborenih stabala na stazi). Deo toga se može videti na snimku na kraju posta.
Prvi manji problem se javio nekih 30-tak km od starta. Na jednoj uzbrdici (najvećoj na celom putu, ne računajući obronke Fruške Gore) Stenu se raskačio gepek i pao sa sve prtljagom. Brzo smo to sanirali, doduše samo privremeno do nekog servisa na koji ćemo naići na putu.
Montaža gepeka uz stručni nadzor
Posle kraće pauze nastavili smo vožnju ka jugu preko ostrva Čepel.
Naravno, bilo je šteta ne zaustaviti se i fotografisati prelepu prirodu (photo by Bojana)
Predivan rukavac Dunava
Trebalo je negde napraviti i pauzu, a gde je bolje nego u hladu na obali Dunava?
Presudila je debela hladovina, a ne brod
Polako smo vozili ka Raskevu, tj. Srpskom Kovinu. Grad je dobio ime po mađarskoj reči za Srbe (Ras) i Kev, što znači Kovin. U ovom gradu se inače nalazi najstariji srpski manastir u Mađarskoj (iz XV veka).
Nema fotografija Raskeva, ali ovako izgleda izlazak iz grada (photo by Bojana)
Bližilo se i vreme ručku. Skrenuli smo sa rute nepun kilometar, da bi posetili čardu Halaš u Tasu. U prelepom ambijentu, uz obilnu hranu i hladni točeni Dreher proveli smo preko sat vremena.
Ručak za putnike namernike
Kada je došlo vreme da krenemo dalje primetio sam da mi je zadnja guma izduvana, a pored iste se nalazila razbijena čaša. Bilo je izvesno da sam nagazio na staklo. Ništa drugo nije preostalo nego da se zameni guma.
U donjem desnom uglu se lepo vidi ono što nisam video kada smo stigli
Odmah se pristupilo popravci (photo by Bojana)
Nakon uspešno izvršene zamene gume, krenuli smo dalje. Do krajnjeg odredišta za taj dan ostalo nam je još oko 45 km. Na tom delu smo videli svu raznolikost EuroVelo rute.
Da, da...i ovo je međunarodni biciklistički put (photo by Bojana)
Ovaj deo i nije loš (photo by Sten)
Desetak kilometara pre cilja, desio se još jedan peh - ponovo zadnja guma.Na svu sreću imao sam još jednu rezervnu gumu, tako da smo odmah pristupili zameni.
Majstori na putu (photo by Bojana)
S obzirom da u Harti nema nikakav servis za bicikle, a već je i počeo da pada mrak, odlučili smo da sutra skrenemo sa rute za kratko da bi prošli kroz obližnju Kaloču i posetili servis. Trebalo je kupiti nove rezervne gume i ustanoviti u čemu je problem sa spoljašnjom gumom.
U Hartu smo stigli oko 20:30 i vrlo lako našli pansion Tamara, gde smo rezervisali prenoćište. Što se samog smeštaja tiče, za svaku je preporuku. Bicikle smo odložili u posebnu garažu. Cena za nas troje je bila 9900Ft. (oko 30€).
Spavaći deo
Kupatilo i kuhinja
Kupatilo sa odvojenim WC-om
Nakon preko potrebnog sna, probudili smo se u 6 sati, doručkovali, spremili se i u 8 sati smo već bili spremni za polazak. Jutro je bilo sunčano i sve je nagoveštavalo još jedan topao dan.
Spremni za polazak iz Harte
Sledeće odredište je bilo Baja, sa zaustavljanjem u Kaloči zbog kupovine guma. Čekalo nas je oko 65 km vožnje, ali o tome u sledećem postu.....ipak je svanuo novi dan.
Još još!
ОдговориИзбришиbiće biće!
Избриши