TRI DANA PEŠTE I POMALO BUDIMA

Posle više od godinu dana od rađanja ideje i nekoliko meseci detaljnog planiranja, došao je i taj 3. avgust...i početak mađarske avanture.

Početkom leta 2014. godine palo mi je na pamet da bi bilo zanimljivo ići biciklom do Budimpešte i tamo provesti par dana. Kada sam izložio svoju ideju Bojani i Stenu oboje su na keca odlučili da se upuste u tu avanturu sa mnom. Bilo je čak i ideja da se na put krene odmah, ali ipak ovakvo nešto zahteva malo planiranja. Naravno, vremenom su se planovi menjali. Za početak, odlučili smo da odemo vozom do Budimpešte a da se vratimo biciklima, iz jednostavnog razloga da vreme u Budimpešti ne provedemo umorni. U prethodnoj rečenici sam spomenuo voz jer je u to vreme na liniji Beograd - Budimpešta u kompoziciji bio i specijalni vagon za prevoz bicikala. Voz sa tim vagonom je saobraćao do proleća ove godine, a onda je naprasno povučen. Nije mi jasno zašto povlačiti takav vagon na početku letnje sezone, ali to je već politika železnice (u ovom slučaju mađarske). Posle pisanja više mejlova na adrese kako naše, tako i mađarske železnice, bilo je jasno da tog vagona neće biti 2. ili 3. avgusta kada mi treba da krenemo. Tada smo odlučili da do Budimpešte potražimo alternativni prevoz u vidu minibusa. Nakon rezervisanja smeštaja za boravak u Budimpešti i sva noćenja u povratku, kao i rezervisanja prevoza, avantura je mogla da počne.

Avanturisti na licu mesta

Tog ponedeljka, 3. avgusta, iz Lazarevca smo krenuli za Beograd pre svitanja kombijem jednog Stenovog rođaka (hvala Rokiju što je poranio da bi prevezao troje biciklista). U Beograd, na parking iza Sava Centra smo stigli oko 6 sati, sat vremena pre dogovorenog polaska. Na svu sreću vreme je bilo prelepo, za razliku od prethodnog dana i suprotno prognozama koje su najavljivale kišu tog jutra.

Čekajući minibus

Zbog problema sa preuzimanjem još jednog putnika, minibus PEXON TEAM-a (agencija koja nam je ponudila najbolje uslove za transport bicikala (25€ po putniku + 10€ po biciklu) i koju toplo preporučujem) se pojavio na parkingu sa nešto više od pola sata zakašnjenja. Nama je taj problem išao na ruku jer smo zbog njega bili jedini putnici. U 7:45 je minibus sa troje biciklista i 3 bicikla napokon krenuo put Budimpešte.

Naziru se spakovani bicikli

U Budimpeštu smo stigli začuđujuće brzo, oko 12:30. Na adresi u centru grada, ispred zgrade gde smo trebali da budemo smešteni, već nas je čekao vlasnik hostela Čaba sa svojim pomoćnikom Milanom (u pitanju je Mađar koji nema veze sa Srbijom) koji nas je odveo do stana. Na raspolaganje smo dobili stan na prvom spratu, sa četvorokrevetnom spavaćom sobom, velikim dnevnim boravkom, kuhinjom, velikim kupatilom i odvojenim WC-om. (za ovaj stan smo se odlučili jer nam je bilo dozvoljeno da bicikle držimo u samom stanu). Zgrada se inače nalazi u samom centru, blizu pešačke zone između Eržebetinog (Elizabetinog) mosta i Trga Deak Ferenc. Ako nekog zanima, cena je bila 22€ po osobi po danu.

Pogled na dvorište zgrade

Pogled na bicikliste ispred stana (photo by Sten)

Spavaća soba

Dnevni boravak

Dnevni boravak

Detalj iz kuhinje

Neko ima sobne bicikle, mi smo imali kuhinjske

Pošto smo se smestili, odmah smo razmenili novac ( kurs je oko 305Ft za 1€) i otišli u 12 km zapadno udaljeni Budaerš (biciklima, naravno), da se opremimo u Dekatlonovoj radnji.

Trebalo je osigurati bicikle ispred radnje

Nakon više od sat vremena provedenih u kupovini, krenuli smo nazad ka gradu. Prvo što smo posetili (kad smo već na budimskoj strani) je brdo Gelert (visoko 235 m) i citadelu na njemu. Sa Gelerta se inače pruža najlepši pogled na grad i mostove na Dunavu.

Na Gelertu

Pogled sa brda

Citadela je izgrađena 1851. godine a projektovana posle mađarske revolucije 1848. godine. Za vreme revolucije 1956. godine, sovjetske trupe su okupirale citadelu i sa nje tenkovima pucali na sam grad.
Samom citadelom dominira Kip slobode, koji je izgrađen 1947. godine u čast (kako su tada nazivali) sovjetskog oslobađanja Mađara iz kandži nacističke Nemačke. Zanimljivo je da je po prvobitnoj zamisli umesto palminog lista, trebalo da se nalazi dete.

Kip slobode

U podnožju kipa

U podnožju Gelerta se nalazi i prelep veštački vodopad, koji je jedna od glavnih atrakcija samog brda.

Biciklisti pod vodopadom

Nakon obilaska Gelerta i vožnje kejom, već je počelo da pada veče.....trebalo je vratiti se u stan i spremiti za večeru.

Uredno obeležene biciklističke staze sa sve semaforima

Na večeru smo otišli u čuveni Oktogon bistro, restoran sa švedskim stolom i samoposluživanjem. Obrok košta 1190Ft (nešto ispod 4€), a sastoji se od svega što možeš da pojedeš....i koliko možeš. Moram priznati da smo mi više puta ustajali da se poslužimo, jer trebalo je probati razna jela (gulaše, paste, krompir na razne načine.....). Piće nije uračunato u cenu, a toče pivo Soproni, pola litra za 550Ft (oko 1,8€).

Detalj iz Oktogona - vrlo malo deo (photo by Sten)

Nakon obilne večere, trebalo je osetiti i nešto od noćnog života Budimpešte. Odlučili smo se za Simpla Kert, jedan od popularnijih "barova ruševina" koji su zaštitni znak Budimpešte. "Barovi ruševine" su počeli da se pojavljuju početkom ovog veka u napuštenim zgradama i fabričkim halama. Karakteristični su po svom nameštaju koji se obično nalazio izbačen iz stanova, bioskopa, raznih klubova i sve to daje određeni retro imidž samim barovima. Idealno mesto za završetak idealnog dana.

Šarolikost noćnog života

Pogled na prepunu baštu

Drugog dana u Budimpešti smo se odlučili za obilazak Trga heroja i velikog Gradskog parka iza njega.  Trg heroja je jedan od poznatijih (ako ne i najpoznatiji) trgova u Budimpešti. Napravljen je 1900. godine u čast hiljadugodišnjice mađarskog prodora u panonsku niziju. Centralno mesto zauzima spomenik na kojem je predstavljeno 7 vođa mađarskih plemena, kao i ostali znameniti Mađari kroz istoriju. U neposrednoj blizini trga se nalazi i ambasada Republike Srbije.

Trg heroja (photo by neki Japanac)

Iza samog trga se nalazi i prelep Gradski park, kojim dominira jezero i Vajdahunjadi zamak. Zamak je napravljen istim povodom kao i Trg heroja, 1896. godine i oslikava različite arhitektonske stilove kroz istoriju.

Zamak na obali jezera, a u centru grada

Prelepi vodoskoci na jezeru

Idealno mesto za odmor kako mladih, tako i malo starijih

Pošto smo dan počeli sa parkom, red je bio da tako i nastavimo. Najveće izletište stanovnika Budimpešte se nalazi na Margaretinom (Margitinom) ostrvu koje se nalazi na Dunavu, između Budima i Pešte. Ostrvo je dugačko 2,5 km i prepuno prelepih parkova.

Detalj iz japanske bašte sa mini ribnjakom

A kakva bi to bašta bila bez cveća?

Ostrvom dominira muzička fontana sa svojim vodoskocima....

...koja je idealna za rashlađivanje u vrelim avgustovskim danima

 Ostrvo je dobilo ime u XIV veku po Svetoj Margareti. Ona je bila ćerka Bele IV, kralja Mađarske i Hrvatske od 1235. do 1270. godine i živela je u dominikanskom manastiru na samom ostrvu. Manastir je postojao do XVI vek, kada su ga Turci uništili. Ruševine manastira, kao i grob Svete Margarete su još uvek vidljivi. Inače, od osamdesetih godina prošlog veka, saobraćaj motornih vozila na samom ostrvu je dozvoljen samo vozilima gradskog prevoza i pojedinim taksijima.

Ostaci manastira

Posle par sati opuštanja na Margaretinom ostrvu uputili smo se ka Budimu, tačnije ka budimskoj tvrđavi. Tvrđavu čini kompleks građevina čiji najstariji delovi datiraju iz 1265. godine. To je bila i prestonica kralja Bele IV. pod zaštitom UNESCO-a je od 1987. godine. Samom tvrđavom dominiraju Matijasova crkva, Ribarev bedem i kraljevska palata.

Matijasova crkva dominira starim jezgrom još od XIV veka

Ribarev bedem je građen od 1895. do 1902. godine

Jedna od sedam kula bedema koje predstavljaju sedam mađarskih plemena

Pogled na zgradu Parlamenta

Lančani most i bazilika Svetog Sefana u pozadini

 Polako je počelo i veče da pada, a ovaj put smo se odlučili za jednu noćnu šetnju, bez poseta klubovima.....eventualno pivnicama.....i raniji odlazak na spavanje.

Trgom Deak Ferenc dominira ogromni panoramski točak

Bazilika Svetog Stefana

Lančani most

Budimska palata

Olimpijski park

Trećeg dana smo odlučili da se odmorimo od bicikala i da peške obiđemo znamenitosti u blizini. Za početak smo otišli do gradske pijace, najveće u Budimpešti, gde se može naći sve od voća i povrća, preko mesnih prerađevina i slatkiša, do raznih suvenira.

Tipična tezga na netipičnoj pijaci (photo by Sten)

Netipični prodavac na tipičnoj tezgi

Posle pijace smo krenuli obalom Dunava, kada smo primetili da se polako skupljaju oblaci.

Oblaci nad Gelertom...

...kao i nad palatom

Počela je jaka kiša, od koje smo se na svu sreću sklonili u zgradu Parlamenta, sa gomilom turista. Kiša je ubrzo prešla u grad, tako da od naše dalje šetnje nije bilo ništa. Nakon prestanka kiše, još malo smo se promuvali centralnim gradskim ulicama i otišli na večeru. Trebalo je ranije leći, jer prava avantura nas je čekala tek od sutra.

Svanulo je jutro čevrtog dana, četvrtak, 4. avgust. Polako smo spakovali stvari, doručkovali i krenuli na put dug blizu 600 km. Ali to je već neka nova priča.

Obilazak Budimpešte biciklom je nezaboravan doživljaj i svakom bih preporučio da, ako već nema pri ruci svoj, iznajmi bicikl kada sledeći put bude u obilasku nekog velikog grada. Ja znam da ću to sigurno uraditi.


Ovde završavamo priču o Budimpešti, a šta se dalje dešavalo moći ćete uskoro da čitate....

Ekipa spremna za polazak